Ovo je priča o Dobrom Dabru

Većina nas u Srbiji, dabra nije videla drugde nego u američkom filmu. Možda jednom u 10 godina u ponekom zoološkom vrtu. U kamenom i staklom ograđenom prostoru, na “displeju” svima nama da mu kuckamo da bismo ga slikali i otišli. Takoreći, daleko od njegove delikatne, ali moćne i zadivljujuće prirode.

Iako mu je čitava Evropa prirodno stanište, mi smo ga iz naših krajeva istrebili početkom prošlog veka. Zbog krzna i masti, jasno. Ovaj stidljivi bucko je navikao na noćni život (i ne voli baš da ga gledaju), ali za razliku od drugih “noćnih ‘tica”, nije raspikuća i štetočina.

Naprotiv, dok neki spavaju, a drugi prave belaj, dabar vredno svija pruće i gradi brane kako bi upravljao nivoom vode u reci ili potoku u kom živi i tako sebi obezbedio hranu i jednostavno, dabrovsku komociju. To rade mame. Očevi i deca su u međuvremenu u potrazi za materijalom. Verni su i privrženi i očigledno, saradnja im je jača strana. Ono, jesu malo teritorijalni i čuvaju svoje, ali kada okruženje postane nezgodno, a priroda se uzjoguni, nije im strano udruživanje sa nekoliko dabrovskih porodica kako bi obnovili branu, zajedno skupljali hranu ili branili teritoriju.

Poznato je da dabrovi biraju samo čiste reke, a doslovce su dobre vile divljih, prirodnih ekosistema, pa uz njih dobro ide i rodama, sivim i belim čapljama, divljim patkama, kornjačama i žabama, kao i drugim bićima koja uživaju u plodovima dabrovog neimarstva, ali sami ne umeju i ne mogu to što dabar može. A dabar je dobar, pa deli.

Zahvaljujući donaciji Bavarske, 2004. u Srbiju je doputovao 31 dabar, a otad njihovi potomci ponovo nastanjuju naša priobalja i obnavljaju biodiverzitet, osnažuju život i dinamično zajedništvo u prirodi. Na ovom tragu rađa se i crowdfunding platforma Dobri Dabar, kao i na još jednoj “istrebljenoj” tradiciji u Srba, a koja nas je održala i iz nas izvlačila najbolje u najtežim vremenima. Na mobi.

Da li se beru kukuruzi, vuče repa, seje nešto ili vrše, tu je celo selo da poda još par ruku da se posao na vreme svrši. Zadruga je nekada bila prirodna, intuitivna institucija u kojoj se delila težačka muka, ali i sladak hleb za sve.

Za one koji se prvi put susreću sa terminom, crowdfunding (kraudfanding) predstavlja način premošćivanja finansijskog jaza u ranim fazama razvoja ideje ili projekta, testiranja vaše ideje u zajednici ili formiranja i izgradnje prve linije podrške ili korisnika, kao i da se poveća vidljivost vaše ideje, proizvoda ili usluge. Promovisanje ideje iz bilo koje oblasti, kroz dobro koncipiranu online kampanju, onim najistrajnijima i najpripremljenijima pruža mogućnost sticanja željenog početnog kapitala. Taj početni kapital obezbeđuju podržavaoci ili backer-i – osobe iz bilo kog dela sveta koje su se iz najrazličitijih razloga zainteresovale za vašu ideju i zato žele da podrže kampanju i ulože novac u nju.

Ovaj način prikupljanja sredstava je jednostavniji jer za razliku od bankarskih kredita ne zahteva garancije i žirante. Banke su, na primer, odbile da finansiraju prvi komercijalno uspešan pametni sat Pebble, koji je proizveden tako što je na crowdfunding platformi Kickstarter prikupljeno 10 miliona dolara za njegov razvoj. Samo dve godine kasnije, prodato je više od milion primeraka ovog sata.

Dakle, slično kao kada vam se na svadbi pojavi gomila rođaka koje nikada niste ni videli, ali su spremni da svojim malim ili većim darovima, podrže vaše malo preduzeće u nastajanju, jednostavno zato što vas vole i veruju u vas i nove početke.

Naš Dobri Dabar ponovo okuplja porodicu koja u ovim brzim i otkačenim vremenima možda baš ne mora da izgleda sasvim tradicionalno, ali “feeling” je ono što želimo da postignemo – da nismo sami, da pripadamo i da nas neko kapira. Tako da imamo svoju priliku da startujemo, stvaramo i osamostaljujemo se uz podršku mnoštva malih podsticaja.

Da poguramo mlade, ali ne baš sasvim i samo mlade, već preduzimljive ljude sa dobrim biznis idejama. Ali, imamo visoke standarde! Dobri Dabar dobrom biznis idejom smatra inicijativu koja će podstaći druge da razmišljaju i deluju u smeru održive, zelene, kružne ekonomije, o štedljivosti i nežnom ophođenju prema ovoj našoj poljuljanoj i umornoj prirodi.

Takođe, dragoceni ste i vi koji nastojite da popravite položaj osetljivih članova i grupa našeg društva: starijima, mladima, ženama, osobama sa invaliditetom, svakome kome je ovakva postavka društva prepreka da živi ispunjen život.

Dobri Dabar uspostavlja onu dinamičnu ravnotežu u društvu, između, sa jedne strane, okoštalih tržišnih i bankarskih mehanizama kojima u administrativnim ratovima i kreditnim uslovima, mnogi od nas nisu dorasli, a sa druge, neutaživom potrebom da stvaramo, rastemo, pokušavamo i gradimo svet otvorenih mogućnosti.